"Pustio sam tu mefistofelovsku masku da priča dalje; činilo mi se da sam mogao proturiti prste kroz njega, samo da sam pokušao, i da unutra ne bi bilo ništa drugo osim, možda, malo prašine.

...

On je za mene bio prosto jedna reč. Po tom imenu nisam ga mogao videti ništa bolje nego vas. Vidite li ga vi? Vidite li ovu priču? Vidite li išta? Čini mi se da pokušavam da vam ispričam neki san - kao da to uzalud pokušavam, jer nijedan ispričani san ne može da izazove ono što se oseća u snu, onu mešavinu bezumlja, iznenađenja i pometnje u grču borbene pobune, ono osećanje da si plen neverovatnoga što je u stvari suština snova..."

Srce tame, Džozef Konrad